Ауторско право и сродна права

Ауторско право настаје и припада аутору на основу самог чина стварања ауторског дјела и није условљено испуњењем било каквих формалности или захтјева у погледу његовог садржаја, квалитета или сврхе. Довољно је да индивидуална идеја изађе из духовне, унутрашње сфере свог ствараоца и да добије спољни облик, и постане ауторско дјело које ужива ауторско-правну заштиту.

Ауторско дјело не мора нужно бити пренесено на материјалну подлогу, да би уживало ауторско-правну заштиту. Чак и говорно дјело, музичко дјело које није забиљежено нотама или кореографија која није писмено изражена је ауторско дјело. Ауторско дјело не мора бити чак ни објављено да би уживало заштиту по основу ауторског права. Принцип да се ауторско право стиче без формалности вриједи и у већини држава свијета.

Развојем технологије појавила се потреба пружити неки вид заштите и субјектима чије су се интерпретације сада могле снимити, умножити, послушати или погледати безброј пута и субјектима који улажу средства у производњу таквих снимака. Ти субјекти не уживају ауторско-правну заштиту, већ заштиту по основу категорије права која је блиска, сродна ауторским правима.

Заштита сродних права, у складу са БиХ Законом, ни на који начин не утиче на права аутора чија дјела уживају заштиту према закону. Закон штити сљедеће категорије сродних права:

права извођача,
права произвођача фонограма,
права филмских продуцената,
права организација за радиодифузију,
права издавача, и
права произвођача база података.

Сродна права се разликују у односу на ауторска у погледу:

носиоца права (не аутори, већ извођачи, произвођачи фонограма, филмски продуценти...),
предмета заштите (изведба, фонограм, видеограм..), и
трајања заштите (сродна права трају краће од ауторских...).